Burevestnik

Ovo veče u Žici izbacilo je na svetlo dana nešto što se krčkalo godinu dana u podzemlju naših života. Prvi nastup benda Katma. Samo ime benda asocira na metal zvuk, međutim ovi hipi grajnderi sviraju pank. Evo šta njihov background govri o njima: Zluradi Paradi, Bottox, Jatagan, Senza Replica, the Truth (Crustavce da ne spominjem). Dakle, sad je malo jasnije ko su članovi i članice Katme. 2 vokala, 2 gitare, bubanj i bas. Počeli/e su brzo i energično. Mož’ se pleše, mož’ se skače, a može i da se neartikulisano radi i jedno i drugo kao što to radi Anka dok vrišti u mikrofon, a njen bližnji gitarista u oblaku isparenja iznad glave ispisuje tekst: “stop nasilju u bendu”. Znači bilo je veselo, a bogme i gužva u Žici.  Vokali su se smenjivali: Anka, Milica, Anka, Milica, Milica, Kobica, Milica i svi su bili jaki. U pauzama između pesama Anka voli da priča. Za prvu svirku priča  je pre svega veoma informativnog karaktera i veoma korisna, pogotovo za one koji/e su imali/e problema da provale da su tekstovi pesama pisani na domaćem jeziku (a jesu). Tekstovi redom, na školski način crpe inspiraciju u svim večitim problemima od državne represije do rodnih stereotipa, izmišljenih granica oko usamljenih srca itd. Za kraj su ostavili/e obradu prastarog hita X-Ray Spexa “Oh Bondage, Up Yours!” koji je izgleda bezvremen. Ali to baš i nije bio konačan kraj, jer je nakon njega usledio bis. I tako ih je ekipa ipak zgotivila.

Što se tiče samog imena benda, radi se antitezi dogme. Etimološki, dihotomija je jasna iz engleskog jezika, catma/dogma. Reč je o parodiji preuzetoj iz jedne izmišljene religije – diskordijanizma. Diskordijanci/ke nemaju dogme (apsolutna verovanja), ali zato imaju katme (relativna meta-verovanja). Centralna diskordijanska katma glasi: “Svaka tvrdnja je istinita u nekom smislu, neistinita u nekom smislu, besmislena u nekom smislu, istinita i neistinita u nekom smislu, istinita i besmislena u nekom smislu, neistinita i besmislena u nekom smislu i istinita, neistinita i besmislena u nekom smislu.” Ako ponovite ovo 666 puta doživećete neverovatno prosvetljenje u nekom smislu.

Status//Hysterie je hardcore/punk/crust bend iz Nemačke. Formacija kao kod Katme. 2 vokala, 2 gitare, bubanj i bas. Pevaju na nemačkom što zvuči i više nego moćno. Nemački rulez! Takođe veoma energični, mada malo manje veseli od Katme, a malo više mračni. Manuela takođe priča u pauzama između pesama, no u onoj histeriji koja se širila Žicom, teško je bilo razumeti šta. Ali kako muzika govori više od hiljadu reči, komunikacija kao ključ svega nije izostala, te nam pojas spašavanje koji prizivaju u jednoj od svojih pesama (ABSPRUNG sometimes things that have not been mentioned between two or more persons, can be the reason for some serious misunderstandings. Is there any lifebelt to get out of this mess?) ovaj put nije bio potreban. I opet su se smenjivali vokali Manuela, Martin, Manuela, Matrin. Oboje duboko posvećeni i predani onome što rade. Isto tako smenjivali su se brzi delovi sa sporima, a atmosfera kreirana ovakvom dinamikom bacala nas sa jednog  udaljenog ćoška uma na drugi, ili je barem meni tako izgledalo. Kao pre i posle bure. Kada su završili, jasno, bilo je kao posle bure. Fini ljudi, što bi se reklo “true”. Sve što su nam ispričali u intervjuu koji smo odradili dve nedelje ranije putem internet prepiske, potvrdio je susret uživo. To su oni, bez lažnog predstavljanja. Jedni drugima prijatelji, autonomna bića koja stvaraju živote za sebe i toplo dočekuju ljude koje sreću na putu kojim idu. Neka bude još ovakvih susreta i neka bude još ovakvih koncerata. I za njih i za nas.

mirela

Tags: DIY, Kontrakultura, Recenzija koncerta

This entry was posted on Thursday, November 5th, 2009 at 2:23 am and is filed under Recenzije, Svirke. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.