Status//Hysterie nam dolaze iz Nemačke i sviraće u Beogradu drugog novembra, u klubu Žica. Na pitanja su odgovarali Lukas i Martin i zahvaljujemo im se na vremenu i entuzijazmu.
Burevestnik: Okej, neizbežna pitanja na početku. 
Zašto pank bend i kada ste počeli sa radom? Koja ja bila ideja za osnivanje benda? Da li ste već na samom početku bili prijatelji, ili se prijateljstvo razvijalo kroz bend?
LUKAS: U suštini osnovna ideja za osnivanje hc/pank benda bila je mogućnost putovanja, kao i mogućnost da se posete ljudi i mesta širom Evrope. Kada smo započeli sa bendom, bili smo svi manje više nezaposleni i imali smo puno slobodnog vremena… Pomislili smo da bi bilo dobro napraviti bend, a politička pank/hc scena je mesto na kojem se ja dobro osećam. Marek (gitarista) i ja smo tada živeli zajedno u skvotu i poznavali smo se malo bolje od Danijela (bubnjara) i Martina (pevača). Nakon što smo morali da napustimo skvot, preselili smo se u veliki stan i pitali Martina/Danijela da nam se pridruže, tako da je čitav bend živeo zajedno. To su bila lepa vremena, imali smo bezbrojne probe i provodili jako puno vremena zajedno. Kada sam se preselio u Keln (70km udaljen od Aachena u kome žive ostali momci) sve se usporilo, ali prijateljstvo je ojačalo i danas sam u bendu prvenstveno zbog prijateljstva, a na tek drugom mestu zbog muzike.
MARTIN: Postoji li neka druga muzika pored panka? Sumnjam. Tako da nije bilo izbora. Bend je osnovan u decembru 2006 u Aachenu. Gitara (Marek), bas (Lukas) i bubnjevi (Danijel), plus dva pevača/vrištača. Dva meseca kasnije mene su pitali da se pridružim bendu kao treći pevač. Nakon nekog vremena druga dvojica pevača su napustili bend pošto im se nije sviđao ovaj tip muzike, tako da su nas ostala četvorica. Imali smo gomilu koncerata u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji, kao i sjajnu turneju kroz Španiju i Francusku sa našim prijateljima CONFUSED (pokoj im duši) i na svim ovim koncertima upoznali smo neverovatno drage ljude. Dve godine kasnije Manuela se priključila bendu kao drugi vokal.
Naša muzika se razvijala ka impulsivnijoj i nepredvidljivijoj vrsti hardkor panka, koji je istovremeno i melodičan i dramatičan. Ova turneja će uključiti i prve koncerte za Filipa, našeg novog člana koji će nam biti podrška na drugoj gitari. On svira i u dbit hardkor bendu iz Kelna – Finisterre, baš kao i Manuela i Lukas. Većina nas smo bili prijatelji i pre benda, ali naše prijateljstvo je samo ojačalo u bendu.
Po mom mišljenju osnovna ideja iza benda bila je da putujemo, sviramo i upoznajemo drage ljude koji su uključeni u DIY scenu. Ne verujem da naša muzika može da promeni bilo šta u svetu. Iznosimo naša osećanja i stavove kroz tekstove, muzika je prodornija verzija istog toga. Sve ostalo je na ljudima koji su tamo negde, kao i na nama.
Burevestnik: Kada kažeš “Sve ostalo je na ljudima koji su tamo negde, kao i na nama.”, na šta misliš? Da li na to da je DIY pank scena mesto gde možeš da upoznaš i da se povežeš sa nekim sjajnim ljudima, kao i da otkriješ neke dobre ideje i ideale, ali da to nije dovoljno za ozbiljniji politički uticaj na društvo?
LUKAS: Ja volim DIY, ali ne bih ga ograničavao na “pank”. Za mene, DIY je direktno povezan sa političkim, autonomnim, samoorganizovanim načinom života, a ne toliko sa vrstom muzike. Ali naravno, ako puno putuješ (sa ili bez benda) automatski se povezuješ sa ljudima širom sveta. A posebno unutar DIY mreže možeš otkriti dobre i inspirativne ljude/mesta/zajednice/ideje i ne brinem mnogo o tome da li to utiče na “normalno” društvo. Mislim da ako ćeš sve vreme spekulisati o svom uticaju na društvo, na kraju ćeš poludeti. Mi smo samo par ljudi unutar male (ali dobro povezane) scene, i nisam siguran da li na “normalno” društvo deluju naše vrednosti.
Burevestnik: Kako bi opisao svoje političke stavove?
LUKAS: Opisao bih sebe kao aktivistu unutar autonomne levičarske scene. Ne verujem partijama, niti “demokratiji” na način na koji je ona organizovana u zapadnoj Evropi, i želim da živim samoorganizovan, samodeterminisan život, bez ljudi koji me prisiljavaju da nešto radim (ili ne radim). Ali moram da kažem da je to teško moguće unutar kapitalizma. Svi smo zarobljeni u ovom sistemu i niko ne može da kaže da nije njegov deo.
Burevestnik: Da li ste možda aktivni u nekim lokalnim političkim inicijativama?
LUKAS: Svi smo aktivni na lokalnom nivou. Maneula i ja živimo u skvotiranom “trailer” parku koji se zove “Wem gehoert die Welt?” u centru Kelna i tamo organizujemo koncerte, vegan obroke, politička predavanja, projekcije filmova i slično… Tu je i rastući pokret ljudi koji se bore za samoorganizovani autonomni centar u Kelnu i takvo mesto bi bilo izuzetno važno za scenu u Kelnu. Upravo sada počinju pregovori sa lokalnim političarima o zgradama koje su vlasništvo grada i nadam se da ćemo da ih prisiliti da nam daju jednu zgradu. Manuela je vrlo aktivna u lokalnoj “ladyfest” grupi koja se zove “Ladybug”, Filip vodi diy izdavačku kuću, Martin je aktivista autonomnog centra u Aachenu. Danijel i Marek osnivaju samoorganizovani zidarski kolektiv i pomažu u renoviranju novog infošopa u Aachenu.
U Aachenu, nažalost raste fašistička scena koja pravi dosta problema u gradu, napadaju strance i levičarske aktiviste na ulici, ili pokušavaju da napadnu levičarske stanove ili autonomne centre, tako da su Marek/Martin/Danijel (koji žive u Aachenu), hteli to ili ne, aktivni i na antifašističkoj sceni.
Burevestnik: Kada si pomenuo fašiste – kakva je situacija sa njima u Nemačkoj, a kakva u Kelnu i Aachenu? Dobro, već si rekao da u Aachenu njihova scena raste… Odakle oni crpe svoju snagu? Da li se radi o organizovanim političkim grupama koje pored uličnog nasilja imaju i ambicioznije političke ciljeve, ili je reč o naci skinhedsima koji dolaze iz subkulture? Da li situacija ekonomske krize ide na ruku njihovoj propagandi, pored već, pretpostavljam uobičajene agitacije protiv imigranata?
LUKAS: Pokušaću da se fokusiram na scenu u Kelnu.. U Kelnu, pogotovo u centru, nemamo problema sa fašistima na ulicama. Već tri godine živim u Kelnu, a na prste jedne ruke mogu da izbrojim koliko često sam video/prepoznao fašistu na ulici. Sa druge strane priča sa boneheadima i uobičajenim skinhed izgledom postaje sve menje bitna u Nemačkoj. Došla je nova generacija fašista koji sebe zovu “autonomnim nacionalistima” i oni pokušavaju da kopiraju antifa pokret. Nose crnu odeću, slušaju hardkor, pokušavaju da kopiraju blekblok na skupovima (ali im ne ide, samo oblačenje u crno nije dovoljno, haha), kreću se u malim militantnim grupama i tako dalje. Tako da ih je teško prepoznati na ulici dok su mirni.
No veliki problem je partija koja se zove “Za Keln” (Pro Koeln), oni se ponašaju kao da su građanski pokret, no svi važni ljudi u ovoj partiji su povezani sa ekstremnom desnicom. Najvažnija njihova tema je agitacija protiv muslimana i planirane izgradnje velike džamije u Kelnu. Prošle godine organizovali su tzv. ‘kongres protiv islamizacije’ ali sa druge strane se okupila široka alijansa antifašista i autonomnih grupa, kao i građana što je dovelo do haosa u celom gradu… Pokušali su da održe pres konferenciju na brodu na sred reke, ali napadnuti su kamenjem sa mostova, taksisti u gradu su bojkotovali prevoz ljudi na taj kongres, otkazane su njihove hotelske sobe, a svi putevi ka kongresu su bili blokirani. To je bilo dobro udruživanje militantnih akcija i građanske neposlušnosti.
No u 2009 održali su se lokalni izbori i “Za Keln” su dobili preko 5% glasova stanovnika Kelna.
Situacija je razičita u različitim gradovima, ali uopšteno može da se kaže da je lošija situacija u istočnoj Nemačkoj, a radikalne desničarske partije dobijaju mnogo glasova u manjim gradovima i selima…
Takođe, kako je organizovan antifašistički pokret u Nemačkoj? Da li se radi o širokom frontu levičarskih grupa, ili postoje podele unutar antifašističke borbe na antiautoritarne i autoritarne struje? Ili je pak situacija različita od grada do grada?
LUKAS: Antifašizam je jako uticajan unutar radikalne levice, mislim da u svakom gradu postoji neka antifašistička grupa i sve se međusobno razlikuju. Neke grupe se bave direktnom borbom protiv fašizma, neke grupe organizuju predavanja, a takođe se bave i mehanizmima kapitalizma, ili neke su grupe usmerene na potcenjeni antisemitizam u levičarskim strukturama. Postoji velika raznolikost u akcijama i sadržajima.
Mislim da kao i svuda postoje problemi među ljudima koji preferiraju militantne akcije i ljudima koji su više pacifisti. Ne smatram da se akcije mogu razvrstati kao militantne = dobro, pacifističke = loše. Najbolje je pomešati obe stvari, te da svako uzme učešće u akciji koja mu/joj više odgovara, solidarno sa drugim oblicima akcije.
Burevestnik: Vratimo se na kontrakulturu. 
Recite nam nešto vašim demo snimcima i izdanjima?
LUKAS: Pomalo smo lenji sa snimanjem novih stvari… Do sada smo snimili demo CD, split 7” sa nojz rok bendom “Confused”, demo kasetu, a sada i neke nove stvari posebno za turneju. Postojali su i planovi za 12” ploču ali do sadašnjeg trenutka nismo uhvatili vremena za snimanje u pravom studiju. Svi naši snimci su manje više DIY, snimljeni uz pomoć prijatelja, i po svemu sudeći nećemo ništa novo snimati u narednih šest meseci, haha…
MARTIN: Da, snimci su nam sranje. Haha, ne, ne baš skroz, ali nakon četiri ulaska u studio i dalje nismo uhvatili ni minimum energije, strasti i besa na kojim se naša muzika zasniva. Jednog dana ćemo uspeti, nadam se. Do tada, moraćete dolaziti na naše koncerte.
Burevestnik: Imali ste turneje po zapadnoj Evropi – da li je ovo prvi put da dolazite u jugoistočnu Evropu?
LUKAS: Daaa, ali polovina našeg benda svira u Finisterre-u sa kojim smo imali malu turneju u istočnom pravcu, no dobacili smo samo do Hrvatske i Slovenije. Sada smo se odlučili na turneju po nepoznatim zemljama. Odsvirali smo gomilu koncerata u zapadnoj Evropi i to je ponekad smarajuće, pošto su svi već pretrpani sa hardkor pankom – posebno u Nemačkoj. Ova turneja će se spustiti do Grčke i imamo samo 10 dana za nju, što je malo ludo, ali šta sad? Ne znam hoće li ikada ponovo imati priliku za turneju poput ove, sa ljudima koje zaista volim. Niko od nas ne zna šta se će se dešavati sledeće godine.
Burevestnik: Šta očekujete od turneje?
LUKAS: Puhh, malo me plaše jebene granice, no nadam se da ću upoznati puno prijatnih aktivista/kinja i videti inspirativna mesta. Mislim da ćemo bolje upoznati različite, ili možda ne toliko različite scene u svim tim zemljama. Mislim, sviramo u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Grčkoj i možda u Rumuniji (ako uspemo).
MARTIN: Ovo je za mene prva turneja po jugoistočnoj Evropi. Mislim da sam kao dete bio tokom praznika u Bugarskoj, ali u pitanju je bila glupava turistička plaža koja je svuda ista. Tako da mi je ovo sada prvi put i uzbuđen sam što ću sresti sve te drage ljude, koji su nam pomogli sa ovom turnejom i sve ljude koje još nismo upoznali. Pošto sam ja više riba nego čovek, nadam se da ćemo se uspeti okupati u nekim lepim jezerima, rekama i morima.
Burevestnik: Koliko ste upoznati sa stvarima koje su se dešavale na području ex-Jugoslavije?
LUKAS: Nisam stručnjak za tu oblast. No kako u bendu imamo još-malo-pa-istoričara (Filipe… Pomozi…) mislim da će nam on o mnogo čemu pričati dok se budemo prelazili sve te velike razdaljine.
Burevestnik: Šta još radite u životu pored benda i aktivizma? Posao?
LUKAS: Studiram socijalni rad… I navučen sam na sito štampu.
MARTIN: I ja sam pokušao da postanem socijalni radnik i nisam uspeo, tako da sada studiram političke nauke i geografiju. Kako bih zaradio nešto para za život i studiranje lepim postere i delim flajere za popularne predstave i koncerte. Većina tih koncerata i predstava je okej tako da nemam neku grižu savest zbog toga.
Burevestnik: Šta mislite o religijama? Da li mislite da su one sve samo opijum za mase, ili da li mislite da među njima postoje i neke razlike?
LUKAS: Ja sam ateista i ne verujem u nadmoćne sile, a takođe poričem one glupe ezoteriče stvari. Mogu do određenog stepena da prihvatim ljude koji žele da veruju u religiju. No sve u svemu moram da kažem da one samo proizvode mržnju i zavist, a zajedno sa nacionalizmom su katastrofalna smeša.
Burevestnik: Šta mislite o bendovima poput Chumbawumbe, koji su napustili DIY pank scenu, ali su i dalje pomagali anarhističke projekte parama i popularnošću?
LUKAS: Mislim da je to sasvim okej, ukoliko se ne izgubi veza sa svojim korenima. Mrzim bendove koji koriste DIY platformu dok su nepoznati, a nakon što postanu popularni boli ih dupe za sve. Mislim da je to što je Chumbawumba uradila totalno u redu, pošto sada mogu da dosegnu mnogo više ljudi sa svojom muzikom i tekstovima, na koje se može gledati kao na agitaciju. U Nemačkoj takođe postoje dobro poznati bendovi, koji su na popularnim muzičkim listama, a koji podržavaju velike autonomne antifašističke akcije.
Burevestnik: Okej, za kraj jedno brzo pitanje: dajte nam najbolje i najuticajnije albume vaših života! Vidimo se u Beogradu!
LUKAS: Ballast – Fall asleep, Ekkaia – all albums, Jeniger – s/t, Schifosi – their last lp, Knochenfabrik – Ameisenstaat .
MARTIN: O, ovo je teško. Upozoravam vas da većina njih nisu pank, ali jesu “pank” po svojoj jedinstvenosti…
RADIOHEAD – OK Computer (volim vokal ovde, kao i toplu i čistu muziku)
EAVES – Hoehenangst (sjajan bend iz Aachen-a, ne postoji više, trojica likova iz ovog benda su osnovali Trainwreck)
MASSHYSTERI – Var Del Av Stan (švedski powerpop, najbolji muško/ženski duet koji sam ikada slušao)
BOMBENALARM – Demo (možda najuticajniji bend na nas u naše prve dve godine posotjanja, ovo je njihov prvi i najbolji snimak, ne postoje više)
CASANOVAS SCHWULE SEITE – Das Rock’n'Roll Imperium schlägt Zurück (čista pank proza, ali na vrlo sarkastičan i komedijaški način)
FALL OF EFRAFA – svi LP-evi komedijaški način)
Tags: DIY, Intervju, Kontrakultura