Evo još jednog Burevestnik izveštaja, u kome ćemo vam zahvaliti što ste žive/i i u kome ćemo radosno da se osvrnemo na prethodno dešavanje. Dakle naš prvi mini festival „Ples i protest“ je prošao odlično, uprkos problemima koje smo imali/e u njegovoj pripremi. Nasmeja lica, prepun klub, odlični bendovi i odlična, prijateljska atmosfera su dali smisao svim nerviranjima i nezgodama koje smo imali/e u prethodnih mesec dana. Ugostili/e smo prijatelje i prijateljice iz Rumunije, Zagreba i Sombora, učvrstili/e stara prijateljstva i stekli nova, te uspeli/e pokriti sve troškove festivala, bez pomoći sponzora i donatora. „Uradi sam/a“ filozofija, možda kod nas, u našem društvu i u našem pokretu, još nije dovoljna snažna i zrela, ali sve ovo shvatamo kao korake koji idu u pravom smeru – ka povećanju autonomije i slobode u svakodnevnom životu. Uspeli smo da u dogovorima sa ljudima sa kojima delimo slične poglede i želje, obezbedimo većinu opreme za koncert, iako to zahvaljujući našem neiskustvu i nedovoljnoj komunikaciji nije 100% uvek funkcionisalo kako treba. Zato nestrpljivo iščekujemo sledeći festival kao novi izazov i novu priliku za uklanjanje počinjenih grešaka.

Žao nam je što ovaj festival nije imao i eksplicitnije političke poruke, pošto u našem društvu itekako postoji potreba za njima (teme su svuda oko nas – od uhapšenih anarhista i političkog procesa protiv njih, preko teške pozicije radničke klase i diktature kapitala u senci Evropske unije, do ugroženih prava manjina unutar konzervativne i desničarske Srbije), no to isto predstavlja područje koje ćemo u budućnosti sigurno više i snažnije pokrivati.

Na skoro svim snimljenim fotografijama, koje i sami možete da pogledate, vide se radosna i nasmejana mlada i ne-tako-mlada lica. To je ono što smo želeli/e da vidimo i ono što želimo i u budućnosti da gledamo. Snažno pulsiranje života na marginama države i sistema; oblikovanje snage koja će doneti promenu u ovom starom i pokvarenom svetu kapitala i hijerarhija.

Do tada, vidimo se ponovo, prvom sledećom prilikom. Možda na protestima, možda na koncertima, možda slučajno u prolazu. Tu smo mi i tu ste vi, a tu je i novi svet koji dolazi.

Burevestnik,
januar 2010.

All photos made by http://www.myspace.com/volpenera.

BUREVESTNIK DISTRIBUCIJA

Izdanja Centra za liberterske studije:

Grupa autora: Borba za znanje: studentski protest 2006 ; cena: 300 dinara.

Nismo do sada imali iskustva u pravljenju žurki, tako da nismo bili sigurni koliko će se ljudi pojaviti. Nezgodno je bilo što je taj dan (11.jul) bio natrpan različitim dešavanjima, pa smo jedva stigli da pripremimo stan, spojimo ozvučenje i donesemo piće. Izgleda da je nervoza neizbežni pratilac svakog akcijašenja. No ako je tako, pozdravimo sa osmehom našeg natmurenog aktivističkog saborca. Početna predviđanje o broju ljudi sa kojima će benefit biti uspešan su premašena – razmišljali smo da ako dođe 50 ljudi to će biti ok, pošto se istovremeno događa i izvikani i preskupi Exit, a beogradski noćni život je ionako pretrpan kojekakvim glupostima – no to veče se preko 100 ljudi pojavilo. Ulaz je bio 50 dinara, a pivo 80 dinara – drago nam je što smo i ovaj put uspeli da držimo cene niskim, a funkcionalnim. Celo veče je prošlo u dobrom raspoloženju, puno nasmejanih lica, sa plesom i ludovanjem do sitnih jutarnjih sati – poslednji gosti su otišli oko 5h ujutro, ako nas sećanje dobro služi. Sakupljeno je oko 11 000 dinara, što je do sada najuspešniji benefit pokušaj. Pare su bila namenjene radnicima iz Rače Kragujevačke, odnosno iznajmljivanju autobusa kojim bi došli na protest u Beograd, ali kako još traju pregovori između njih i (uvek i zauvek!) banditske vlasti, sačekaćemo da vidimo u kom smeru će se njihova borba razviti. Novac je kod prijatelja iz Pokreta za slobodu, a kako se za jesen predviđa jačanje socijalnih i radničkih borbi, već će biti prilike da se on dobro iskoristi.

Hvala svima koji su to veče došli na žurku i svojim napijanjem pomogli sakupljanje para. Hvala ekipi čiji je stan što su nam omogućili da u njemu napravimo žurku. Hvala komšijama što nisu zvali pandure i što su bili ekstremno tolerantni na buku i pijane ljude. Hvala Kropotkinu što je napisao Mutual Aid. Hvala našim rodite… ups, izvinite malo smo se zaneli. Kakogod, sve je prošlo odlično, nadamo se da se vidimo na nekoj od sledećih benefit žurki i akcija. Razmišljali smo da sledeće godine za vreme Exit-a organizujemo niz žurki i koncerata, jeftinih, angažovanih i slobodarskih, no do tada ima još dosta stvari da se izdešava. Ovo žurka je bila još jedan korak kojim želimo da se krećemo ka svetu bez porobljavajućih ideologija i hijerarhija, odnosno ka svetu u kome će ljubav i kreativnost zameniti mržnju i destrukciju.

Hajde, hajde – hodajmo u istom smeru!

Burevestnik & Antifa BGD
jul, 2009

Na samom koncertu smo uspeli da prikupimo oko 4600 dinara. Naknadnom donacijom prijatelja sakupili smo još oko 2000 dinara, a pošto su neki prijatelji/ce isto najavili/e pomoć, verujemo da ćemo uspeti sakupiti veći deo iznosa za plaćanje kazne.

Hvala svima koji su svojim donacijama pomogli u ovoj akciji, kao i bendovima: Drugo Lice, Skin Rash i Salto Mortale Trio.

Svaki, pa i mali, čin solidarnosti u društvu duboko zahvaćenom rezignacijom, siromaštvom i svakodnevnom nepravdom, ima revolucionarni potencijal. Važno je reč “solidarnost” izvući iz populističkih parola i demagoških levičarskih kalkulisanja, te je vratiti u područje svakodnevnog života i svakodnevne prakse, gde će predstavljati potencijal za drugačije međuljudske odnose i sve što iz njih može da proizađe.

Burevestnik,
jun 2009
Beograd.

Prikupljeno je oko 16 000 dinara, što nisu velike pare koje mogu da promene nečiji život, ali ipak predstavljaju više od simboličkog gesta, te su dobrodošla pomoć u teškim vremenima. Posetioci i posetiteljke koncerata su odgovorno i dobronamerno pristupili/e akciji solidarnosti, pomažući da se na svakom koncertu prikupi oko 8000 dinara. Pare smo nekoliko dana kasnije odneli u Zrenjanin, Vesni, udovici preminulog Radislava, koju smo tom prilikom upoznali. Imali smo priliku da malo popričamo, i ta priča je nažalost bila povezana sa svakodnevnim i malignim stanjem Srbije – nezaposlenost, niska primanja, rad na crno, preživljavanje. Kasnije, istog dana, prisustvovali smo još jednom koncertu podrške Šinvozu, ovaj put u bazi, to jest u Zrenjaninu, koji je organizovan od strane Banat hardkor zadruge, uz podršku lokalnih aktivista/kinja.

Naša akcija bila je pre svega akcija solidarnosti. Nije bila namenjana afirmisanju neke konkretne ideologije, ali jeste bila politička, u onom pogledu u kom politiku čine naše svakodnevne aktivnosti i stremljenja. U tom pogledu, želja nam jeste bila da afirmišemo određene vrednosti, kao što su solidarnosti i uzajamna pomoć, te da kroz komunikaciju i otvorenost pokažemo šta je ono što mislimo da treba kritikovati u našem društvu i protiv čega se svi moramo boriti. Klasne razlike, represija, nacionalizam, nisu od nekakvog boga ili prirode nametnuti nepromenjivi zakoni, već su posledica političkih, ekonomskih i međuljudskih odnosa. Želja nam ja da učestvujemo u kreiranju drugačijih međuljudskih odnosa, drugačije politike, drugačije ekonomije i drugačije kulture i nadamo se da su ovi koncerti samo prvi korak na neizvesnom i dugom putu koji nas očekuje.

Hvala svima koji su nam na bilo koji način pomogli u tome.

Burevestnik,
maj 2009