Nema žurbe, leto je – iako je prošlo već više od dve nedelje kako se odigrala benefit žurka, sada ja pravi trenutak za izveštaj. Zašto baš sada, pitate se? Zašto da ne, odgovaramo.

Nismo do sada imali iskustva u pravljenju žurki, tako da nismo bili sigurni koliko će se ljudi pojaviti. Nezgodno je bilo što je taj dan (11.jul) bio natrpan različitim dešavanjima, pa smo jedva stigli da pripremimo stan, spojimo ozvučenje i donesemo piće. Izgleda da je nervoza neizbežni pratilac svakog akcijašenja. No ako je tako, pozdravimo sa osmehom našeg natmurenog aktivističkog saborca. Početna predviđanje o broju ljudi sa kojima će benefit biti uspešan su premašena – razmišljali smo da ako dođe 50 ljudi to će biti ok, pošto se istovremeno događa i izvikani i preskupi Exit, a beogradski noćni život je ionako pretrpan kojekakvim glupostima – no to veče se preko 100 ljudi pojavilo. Ulaz je bio 50 dinara, a pivo 80 dinara – drago nam je što smo i ovaj put uspeli da držimo cene niskim, a funkcionalnim. Celo veče je prošlo u dobrom raspoloženju, puno nasmejanih lica, sa plesom i ludovanjem do sitnih jutarnjih sati – poslednji gosti su otišli oko 5h ujutro, ako nas sećanje dobro služi. Sakupljeno je oko 11 000 dinara, što je do sada najuspešniji benefit pokušaj. Pare su bila namenjene radnicima iz Rače Kragujevačke, odnosno iznajmljivanju autobusa kojim bi došli na protest u Beograd, ali kako još traju pregovori između njih i (uvek i zauvek!) banditske vlasti, sačekaćemo da vidimo u kom smeru će se njihova borba razviti. Novac je kod prijatelja iz Pokreta za slobodu, a kako se za jesen predviđa jačanje socijalnih i radničkih borbi, već će biti prilike da se on dobro iskoristi.

Hvala svima koji su to veče došli na žurku i svojim napijanjem pomogli sakupljanje para. Hvala ekipi čiji je stan što su nam omogućili da u njemu napravimo žurku. Hvala komšijama što nisu zvali pandure i što su bili ekstremno tolerantni na buku i pijane ljude. Hvala Kropotkinu što je napisao Mutual Aid. Hvala našim rodite… ups, izvinite malo smo se zaneli. Kakogod, sve je prošlo odlično, nadamo se da se vidimo na nekoj od sledećih benefit žurki i akcija. Razmišljali smo da sledeće godine za vreme Exit-a organizujemo niz žurki i koncerata, jeftinih, angažovanih i slobodarskih, no do tada ima još dosta stvari da se izdešava. Ovo žurka je bila još jedan korak kojim želimo da se krećemo ka svetu bez porobljavajućih ideologija i hijerarhija, odnosno ka svetu u kome će ljubav i kreativnost zameniti mržnju i destrukciju.

Hajde, hajde – hodajmo u istom smeru!

Burevestnik & Antifa BGD
jul, 2009

Prošlo je skoro mesec dana od poslednjeg koncerta podrške zrenjaninskoj fabrici za remont šinskih vozila – Šinvoz, održanom u Beogradu, i ovo je dobra prilika da podelimo sa vama naša zapažanja i iskustva prikupljena u ovoj akciji. Da vas podsetimo, radilo se o dva koncerta, na kome su nastupila četiri benda – Prljavi Dripci i Dažd na prvom, te Unison i Schtrebers na drugom koncertu. Koncerti su imali nekoliko ciljeva – da informišu širi krug ljudi o situaciji u zrenjaninskoj fabrici Šinvoz, da ovu situaciju postave u širi društveni kontekst neoliberalne tajkunizacije Srbije, te da se, na praktičnom nivou, sakupi novčana pomoć za porodicu preminulog radnika Šinvoza, Radislava Stojanova. Prve dve stavke su po svojoj sadržajnosti previše kompleksne da bi mogli naslutiti moguće pozitivne posledice naših akcija, no drugari/ce iz Pokreta za slobodu, koji/e su i inicirali ovu akciju, su podelili dosta informatora o zrenjaninskom Šinvozu, a započeli su i proces prikupljanja potpisa podrške Šinvozu, koji se i danas nastavlja. Ipak, ono za što možemo da kažemo da jeste bilo uspešno, tiče se prikupljanja priloga za porodicu preminulog Radisava Stojanova.

Prikupljeno je oko 16 000 dinara, što nisu velike pare koje mogu da promene nečiji život, ali ipak predstavljaju više od simboličkog gesta, te su dobrodošla pomoć u teškim vremenima. Posetioci i posetiteljke koncerata su odgovorno i dobronamerno pristupili/e akciji solidarnosti, pomažući da se na svakom koncertu prikupi oko 8000 dinara. Pare smo nekoliko dana kasnije odneli u Zrenjanin, Vesni, udovici preminulog Radislava, koju smo tom prilikom upoznali. Imali smo priliku da malo popričamo, i ta priča je nažalost bila povezana sa svakodnevnim i malignim stanjem Srbije – nezaposlenost, niska primanja, rad na crno, preživljavanje. Kasnije, istog dana, prisustvovali smo još jednom koncertu podrške Šinvozu, ovaj put u bazi, to jest u Zrenjaninu, koji je organizovan od strane Banat hardkor zadruge, uz podršku lokalnih aktivista/kinja.

Naša akcija bila je pre svega akcija solidarnosti. Nije bila namenjana afirmisanju neke konkretne ideologije, ali jeste bila politička, u onom pogledu u kom politiku čine naše svakodnevne aktivnosti i stremljenja. U tom pogledu, želja nam jeste bila da afirmišemo određene vrednosti, kao što su solidarnosti i uzajamna pomoć, te da kroz komunikaciju i otvorenost pokažemo šta je ono što mislimo da treba kritikovati u našem društvu i protiv čega se svi moramo boriti. Klasne razlike, represija, nacionalizam, nisu od nekakvog boga ili prirode nametnuti nepromenjivi zakoni, već su posledica političkih, ekonomskih i međuljudskih odnosa. Želja nam ja da učestvujemo u kreiranju drugačijih međuljudskih odnosa, drugačije politike, drugačije ekonomije i drugačije kulture i nadamo se da su ovi koncerti samo prvi korak na neizvesnom i dugom putu koji nas očekuje.

Hvala svima koji su nam na bilo koji način pomogli u tome.

Burevestnik,
maj 2009